Dnevni list „Politika“ o ulepšavanju naličja Avale

Politika, 28.05.2017.godine

 

Ulepšavanje „naličja” avalske priče

 

Podnožje tornja koje je do sada bilo neiskorišćeno oživeće do kraja juna.

Ako ode­mo u Pa­riz, si­gur­no će­mo obi­ći Aj­fe­lov to­ranj, a u Pi­zi ne­će­mo pro­pu­sti­ti da se sli­ka­mo pred Kri­vim tor­njem. U to­me ni na­ša pre­sto­ni­ca ne za­o­sta­je za sve­tom. I mi ima­mo naš to­ranj – Aval­ski. Im­po­zant­na gra­đe­vi­na, naj­vi­ša na Bal­ka­nu, ču­var je i pod­set­nik na bur­nu isto­ri­ju na­šeg gra­da. Na svo­ja tri „no­ga­ra”, ko­ji pod­se­ća­ju na srp­ski tro­no­žac, uz­di­že se na istom me­stu gde su pre 18 go­di­na NA­TO sna­ge po­ru­ši­le sta­ri to­ranj.
Za­la­ga­njem gra­đa­na Sr­bi­je, ko­ji su uče­stvo­va­li u ve­li­koj ak­ci­ji pri­ku­plja­nja nov­ca, to­ranj je ob­no­vljen i da­nas se po­no­vo pr­ko­sno uz­di­že mo­tre­ći na ceo grad, ali i da­lje – na bre­go­vi­tu Šu­ma­di­ju i rav­ni­cu pre­ko Sa­ve i Du­na­va.
Ot­ka­ko je iz­gra­đen ovaj obje­kat ko­ji su osmi­sli­li Uglje­ša Bo­gu­no­vić i Slo­bo­dan Ja­njić, u nje­ga ni­je ula­ga­no. Ali, bo­lji da­ni mu se sme­še, ka­že Je­le­na Di­mi­tri­je­vić Ga­jić, sa­mo­stal­ni sa­vet­nik za Aval­ski to­ranj u JP „Emi­si­o­na teh­ni­ka i ve­ze” ko­je nji­me ga­zdu­je.
– Do­bi­li smo vi­še od pe­de­set mi­li­o­na di­na­ra od Mi­ni­star­stva tr­go­vi­ne, tu­ri­zma i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja i ovo je naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja na tor­nju do sa­da. Ide­ja je da kom­pleks obo­ga­ti­mo ra­znim sa­dr­ža­ji­ma. Do sa­da, po­se­ti­o­ci su do­la­zi­li sa­mo zbog vi­di­kov­ca na 122. me­tru sa ko­ga pu­ca po­gled 80 ki­lo­me­ta­ra da­le­ko, ali sa­da će sva­ki naš gost ima­ti raz­lo­ga da, ka­da do­đe, ov­de osta­ne ceo dan ne do­sa­đu­ju­ći se ni­jed­nog tre­nut­ka – na­ja­vlju­je Di­mi­tri­je­vić Ga­jić.
I za­i­sta, ka­da je na­ša eki­pa ob­i­šla to­ranj, ra­di­lo se pu­nom pa­rom. Va­ri­o­ci su po­sta­vlja­li spra­ve u no­voj te­re­ta­ni na otvo­re­nom, a ne­da­le­ko oda­tle ke­ra­mi­ča­ri su le­pi­li plo­či­ce i mon­ti­ra­li sta­kla u jed­noj od pro­sto­ri­ja. Kom­plet­no pod­nož­je tor­nja ko­je je do sa­da bi­lo ne­is­ko­ri­šće­no oži­ve­će do kra­ja ju­na. Tu već ra­di ka­fe, su­ve­nir­ni­ca i in­fo-cen­tar Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Sr­bi­je, kao i mu­zej teh­ni­ke u ko­me se ču­va uspo­me­na na po­čet­ke pre­no­sa sig­na­la u na­šoj ze­mlji, mno­go pre ne­go što nam je sti­gla di­gi­ta­li­za­ci­ja. Plan je da se u ovom de­lu otvo­ri i et­no­pro­dav­ni­ca vi­no­te­ka u ko­joj će tu­ri­sti mo­ći da pa­za­re tra­di­ci­o­nal­ne srp­ske pro­iz­vo­de kao što su pr­šu­ta, ra­ki­ja, he­kle­raj…
Sa sva­ke stra­ne tor­nja bi­će pri­pre­mlje­ne raz­li­či­te za­ni­ma­ci­je za po­se­ti­o­ce – po­red bo­ga­to opre­mlje­nog deč­jeg igra­li­šta ura­đe­nom u ne­ko­li­ko ni­voa, bi­će i šank i deo let­nje ba­šte za ro­di­te­lje ma­li­ša­na. Sa­mo dva­de­se­tak me­ta­ra da­lje, do kra­ja le­ta bi­će ospo­so­blje­ni i te­ren za ba­sket i mul­ti­funk­ci­o­nal­ni te­ren sa tri­bi­na­ma. U istom pe­ri­o­du pro­ra­di­će i no­vi lift za oso­be sa in­va­li­di­te­tom i maj­ke sa de­com u ko­li­ci­ma ko­ji će po­se­ti­o­ce pre­vo­zi­ti do ula­za u to­ranj, gde će ih če­ka­ti lif­to­vi ko­ji za 40 se­kun­di sti­žu do sa­mog vi­di­kov­ca. Oni ko­ji vo­le da idu pe­ške, mo­žda će re­ši­ti da te­sti­ra­ju svo­ju iz­dr­žlji­vost i vi­de za ko­li­ko će sti­ći pe­nju­ći se uz 587 ste­pe­ni­ka na ko­ji­ma se odr­ža­va i ču­ve­na Tr­ka uz Aval­ski to­ranj. Eki­pa „Po­li­ti­ke” ipak se opre­de­li­la za put lif­tom.
– Ov­de je sme­šte­na opre­ma za emi­to­va­nje ra­dio-te­le­vi­zij­skih pro­gra­ma, ali i ko­mu­ni­ka­ci­o­na opre­ma mo­bil­ne te­le­fo­ni­je, Hit­ne po­mo­ći… – ob­ja­šnja­va Di­mi­tri­je­vić Ga­jić, dok nas vo­di u obi­la­zak ka­fe-ba­ra na pret­po­sled­njem spra­tu, a on­da i vi­di­kov­ca ko­ji se na­la­zi tri me­tra iz­nad.
U za­sta­klje­noj pro­sto­ri­ji na vr­hu tor­nja bi­lo je i ne­ko­li­ko tu­ri­sta ko­ji su ne­pre­sta­no „škljo­ca­li” svo­jim mo­bil­nim te­le­fo­ni­ma i sli­ka­li se.
– Go­di­šnje ov­de do­đe oko 150.000 po­se­ti­la­ca, iako je re­al­na ci­fra si­gur­no ve­ća s ob­zi­rom na to da de­ci ula­zni­ce ni­smo do sa­da na­pla­ći­va­li pa ne mo­že­mo da vo­di­mo tač­nu evi­den­ci­ju. Naj­vi­še je eks­kur­zi­ja sa de­com. Tra­di­ci­o­nal­no, naj­ver­ni­ji go­sti nam do­la­ze iz Slo­ve­ni­je, ali u po­sled­nje vre­me je sve vi­še tu­ri­sta iz Ki­ne i bli­sko­i­stoč­nih ze­ma­lja – pri­ča Di­mi­tri­je­vić.
U ce­lom kom­plek­su bes­plat­ni su par­king i be­žič­ni in­ter­net, a od­ne­dav­no je po­čeo da ra­di i ban­ko­mat – me­njač­ni­ca. Tre­nut­no nig­de u bli­zi­ni ne­ma tra­fi­ke, ta­ko da bi pu­ša­či svo­jom opre­mom mo­ra­li da se „na­o­ru­ža­ju” u gra­du.

Pri­ro­da oko kom­plek­sa je za­to ne­tak­nu­ta.
Gu­sta šu­ma u bli­zi­ni tor­nja skri­va i no­vo­i­zgra­đe­nu cr­kvu brv­na­ru, ali i ho­tel „Ava­la”, spo­me­nik Ne­zna­nom ju­na­ku kao i spo­men-obe­lež­je na me­stu na ko­me su u avi­on­skoj ne­sre­ći stra­da­li mar­šal Bir­ju­zov i ge­ne­ral Žda­nov.

Rad­ni­ci na Ava­li ka­žu i da se u gu­stom dr­ve­ću skri­va pu­no di­vlja­či, a po­seb­no sr­na.
– To­ranj je li­ce, ali mi sa­da po­ku­ša­va­mo da na­pra­vi­mo i na­lič­je aval­ske pri­če – ka­že na­ša do­ma­ći­ca Je­le­na Di­mi­tri­je­vić Ga­jić.

izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/381558/Ulepsavanje-nalicja-avalske-price