Politika, 28.05.2017.godine
Ulepšavanje „naličja” avalske priče
Podnožje tornja koje je do sada bilo neiskorišćeno oživeće do kraja juna.
Ako odemo u Pariz, sigurno ćemo obići Ajfelov toranj, a u Pizi nećemo propustiti da se slikamo pred Krivim tornjem. U tome ni naša prestonica ne zaostaje za svetom. I mi imamo naš toranj – Avalski. Impozantna građevina, najviša na Balkanu, čuvar je i podsetnik na burnu istoriju našeg grada. Na svoja tri „nogara”, koji podsećaju na srpski tronožac, uzdiže se na istom mestu gde su pre 18 godina NATO snage porušile stari toranj.
Zalaganjem građana Srbije, koji su učestvovali u velikoj akciji prikupljanja novca, toranj je obnovljen i danas se ponovo prkosno uzdiže motreći na ceo grad, ali i dalje – na bregovitu Šumadiju i ravnicu preko Save i Dunava.
Otkako je izgrađen ovaj objekat koji su osmislili Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, u njega nije ulagano. Ali, bolji dani mu se smeše, kaže Jelena Dimitrijević Gajić, samostalni savetnik za Avalski toranj u JP „Emisiona tehnika i veze” koje njime gazduje.
– Dobili smo više od pedeset miliona dinara od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i ovo je najveća investicija na tornju do sada. Ideja je da kompleks obogatimo raznim sadržajima. Do sada, posetioci su dolazili samo zbog vidikovca na 122. metru sa koga puca pogled 80 kilometara daleko, ali sada će svaki naš gost imati razloga da, kada dođe, ovde ostane ceo dan ne dosađujući se nijednog trenutka – najavljuje Dimitrijević Gajić.
I zaista, kada je naša ekipa obišla toranj, radilo se punom parom. Varioci su postavljali sprave u novoj teretani na otvorenom, a nedaleko odatle keramičari su lepili pločice i montirali stakla u jednoj od prostorija. Kompletno podnožje tornja koje je do sada bilo neiskorišćeno oživeće do kraja juna. Tu već radi kafe, suvenirnica i info-centar Turističke organizacije Srbije, kao i muzej tehnike u kome se čuva uspomena na početke prenosa signala u našoj zemlji, mnogo pre nego što nam je stigla digitalizacija. Plan je da se u ovom delu otvori i etnoprodavnica vinoteka u kojoj će turisti moći da pazare tradicionalne srpske proizvode kao što su pršuta, rakija, hekleraj…
Sa svake strane tornja biće pripremljene različite zanimacije za posetioce – pored bogato opremljenog dečjeg igrališta urađenom u nekoliko nivoa, biće i šank i deo letnje bašte za roditelje mališana. Samo dvadesetak metara dalje, do kraja leta biće osposobljeni i teren za basket i multifunkcionalni teren sa tribinama. U istom periodu proradiće i novi lift za osobe sa invaliditetom i majke sa decom u kolicima koji će posetioce prevoziti do ulaza u toranj, gde će ih čekati liftovi koji za 40 sekundi stižu do samog vidikovca. Oni koji vole da idu peške, možda će rešiti da testiraju svoju izdržljivost i vide za koliko će stići penjući se uz 587 stepenika na kojima se održava i čuvena Trka uz Avalski toranj. Ekipa „Politike” ipak se opredelila za put liftom.
– Ovde je smeštena oprema za emitovanje radio-televizijskih programa, ali i komunikaciona oprema mobilne telefonije, Hitne pomoći… – objašnjava Dimitrijević Gajić, dok nas vodi u obilazak kafe-bara na pretposlednjem spratu, a onda i vidikovca koji se nalazi tri metra iznad.
U zastakljenoj prostoriji na vrhu tornja bilo je i nekoliko turista koji su neprestano „škljocali” svojim mobilnim telefonima i slikali se.
– Godišnje ovde dođe oko 150.000 posetilaca, iako je realna cifra sigurno veća s obzirom na to da deci ulaznice nismo do sada naplaćivali pa ne možemo da vodimo tačnu evidenciju. Najviše je ekskurzija sa decom. Tradicionalno, najverniji gosti nam dolaze iz Slovenije, ali u poslednje vreme je sve više turista iz Kine i bliskoistočnih zemalja – priča Dimitrijević.
U celom kompleksu besplatni su parking i bežični internet, a odnedavno je počeo da radi i bankomat – menjačnica. Trenutno nigde u blizini nema trafike, tako da bi pušači svojom opremom morali da se „naoružaju” u gradu.
Priroda oko kompleksa je zato netaknuta.
Gusta šuma u blizini tornja skriva i novoizgrađenu crkvu brvnaru, ali i hotel „Avala”, spomenik Neznanom junaku kao i spomen-obeležje na mestu na kome su u avionskoj nesreći stradali maršal Birjuzov i general Ždanov.
Radnici na Avali kažu i da se u gustom drveću skriva puno divljači, a posebno srna.
– Toranj je lice, ali mi sada pokušavamo da napravimo i naličje avalske priče – kaže naša domaćica Jelena Dimitrijević Gajić.
izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/381558/Ulepsavanje-nalicja-avalske-price