Avalski toranj je jedna od 262 emisione stanice kojima raspolaže Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze iz Beograda (Republika Srbija). Podignut je na brdu Avala, 11 km jugoistočno od Beograda, ali ne na njegovom vrhu, čija je visina 511 m, nego nešto niže, na koti 439 m. Toranj na Avali je remek-delo svetske arhitekture i najlepši simbol prestonice Srbije. Osmislili su ga najumniji ljudi srpskog graditeljstva, a po mnogo čemu je bio jedinstven u svetu i arhitektonski među najlepšim tornjeva na planeti. Njegova gradnja, na osnovu projekta arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića, započeta je 1961, a završena 1964. godine; za posetioce je otvoren godinu dana kasnije. Bio je jedini toranj na svetu čije je stablo u obliku ravnostranog trougla, sa pojačanim uglovima kružnog preseka. Njegove tri vitke noge, koje simbolizuju srpski tronožac (vrsta starinske drvene stolice za sedenje), zglobno su oslonjene na betonske temelje, koji su 1,4 m bili ukopani u stenu. Visina armiranog betonskog stabla tornja (bez čelične antene) iznosila je 137 m, što znači da se izdizao 575,91 m iznad mora. Sa čeličnom antenom imao je ukupnu visinu 202,87 m i u tom trenutku je bio jedan od deset najviših tornjeva u svetu. Statička rešenja i konstrukcija inženjera Milana Krstića originalni su u svetskoj arhitekturi. Osim toga što je bio jedan od retkih tornjeva u svetu koji nije ukopavan u zemlju (već je postavljen na trokraki oslonac), velika osobenost mu je bila i to što je podizan bez skela (klizeća oplata), iznutra, pa je tokom izgradnje izgledalo kao da „sam raste“. U njega je ugrađeno 4.000 tona armiranog betona, a na njemu se nalazio trougaoni čelični antenski stub, visok 65 m i težak 25 tona. Avalski toranj bio je jedan od najviših i najmodernijih telekomunikacionih objekata u Evropi.
Emisioni predajnici bili su, prvobitno, u sali, u okviru gondole, na visini od 115 m, ali su zbog problema hlađenja spušteni u emisionu salu, u prizemlje. Najnovija svetska dostignuća iz oblasti telekomunikacionih tehnologija, u tom trenutku, bila su među prvima instalirana na Avalskom tornju. Stručnjaci Emisione tehnike i veza montirali su, najpre, 1964. godine 10 kW VHF predajnik „Simens“, za emitovanje Prvog programa Televizije, a zatim i dva 20 kW FM predajnika RIZ, za Prvi i Drugi program Radio Beograda. Na Avali je 1971. godine otpočelo i uvođenje Drugog TV programa u Republici Srbiji. Za te potrebe bilo je neophodno da se na vrhu tornja nadogradi antenski sistem za odgovarajući predajnik, čime je toranj dostigao svoju tadašnju maksimalnu visinu 202,87 m. Istovremeno je postavljen i klistronski UHF predajnik NERA, snage 40 kW, koji je 1975. godine zamenjen modernijim predajnikom firme GATES 40 kW, takođe klistronski.